Naziv kafića: Ministarstvo kafe

Adresa: Strahinjića Bana 72a, Dorćol

Cene: Dodata slika gore; otprilike prosečne

Osoblje: gotivno

Enterijer: interesantan, sa puno zanimljivih detalja

Kao što je do sada možda bilo moguće primetiti, volim da istražujem različite događaje i prisustvujem raznim dešavanjima. Često kažem da takve stvari pronađu mene, a ne ja njih. Desi se nešto na internetu i prosto naiđem na tako nešto. Pod ,,tako nešto'' podrazumevam izložbe, projekcije filmova u kafićima, žurke, radionice, panele, diskusije...

Zimske kreativne radionice na fakultetu MEF (Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije) su bile nešto što je obeležilo jedan deo mog zimskog raspusta. Bila sam uzbuđena povodom radionica, jer su kursevi za koje sam se prijavila bili baš ono što će mi biti od koristi.

U ponudi su bili: nemački jezik, italijanski, poslovne veštine, freelancing, javni nastup itd...

Izabrala sam poslovne veštine i freelancing. Znala sam da će mi ove dve radionice koristiti, pa je to dodatno povećalo moju uzbuđenost.

Zbog zimovanja nisam mogla da prisustvujem prvom od tri dana trajanja radionica, ali to nije bilo ništa što u hodu ne može da se pohvata.

Što se tiče samog fakulteta, evo par reči iz mog ugla. MEF je privatni fakultet koji se nalazi na Dorćolu, izgleda jako moderno i savremeno, iznutra je veći nego što deluje spolja. :D Ljudi koje sam imala prilike da upoznam su bili srdačni i trudili se da svakom izađu u susret. Posebno mi se dopala prostorija koju zovu ,,klub'', gde smo odlazili na pauze, grickali perece i pili po čašu soka, usput razmenjivali iskustva i mišljenja.

Ova radionica je nešto što me oduševilo. Dolazio je predavač Miloš Radovanović, jedan od ajuspešnijih srpskih frilensera koji je bez ikakve zadrške delio sa nama tajne njegovog uspeha, moto kojim se vodi i šta misli o celoj priči frilensinga u Srbiji. Naime, šta je uopšte frilenser? To je zanimanje koje je u svetu dosta popularno, jer, reklo bi se, ima više dobrih nego loših strana. Frilenser je osoba koja radi preko interneta, sama određuje svoje radno vreme – uslov je da završi dat posao do roka koji ima. Sve ostalo nije u rukama poslodavca, već se tiče same organizacije vremena određenog frilensera. Postoje različiti poslovi koji se trenutno traže na ovom internet tržištu, a neka od najpoznatijih su: virtuelni asistent, grafički dizajner, copywriter... Ako vas zanima nešto više o ovim stvarima, izguglajte a možete mi i pisati na mail: girly.world452@gmail.com

Poslednjeg odnosno trećeg dana radionice imali smo malo takmičenje, gde je trebalo da osmislimo projekat i ubedimo investitore da treba da ulože baš u naš projekat.

Ovde smo saznali kako pravilno napisati CV, šta on treba da sadrži, zašto je važno motivaciono pismo... Sve dobijene savete smo primenili u praksi i sastavili svoj CV. Ovo mi je bilo posebno važno jer sada imam gotov CV koji mogu da šaljem onda kada za to bude potrebe. Da, imam 17 godina (uskoro 18) i imam svoj CV. Što više i nije toliko neuobičajena pojava. Omladina runs the world!!!

Započela bih priču o čitavom ovom događaju nakon nekoliko osnovnih informacija o Fridi Kalo. Ona je bila meksička slikarka, rođena 1907. godine. Sa samo šest godina obolela je od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga bila deformisana u odnosu na levu, odnosno tanja. Nešto što je zaštitni znak nje kao ličnosti jeste bol koji je kroz život naučila da nosi na svojim leđima i u srcu, prihvativši ga kao deo sebe. Njene emocije išle su, reklo bi se, iz krajnosti u krajnost. Ili ekstreman bol, tuga i patnja, ili ogromna ljubav, sreća i ushićenost. Sličnim motivima i idejama obiluju i njene slike. Doživela je saobraćajnu nesreću u 18. godini života, imala 32 operacije nakon toga i vrlo malo izgleda za preživljavanje. Ipak, preživela je ali sve je to imalo svojih posledica. Majka joj je donela četkice i platno, kako bi se Frida spasila od depresije. Jedna od njenih čuvenih rečenica je: ,,Slikam sebe jer sam ja 'predmet' koji najbolje poznajem.''

O tome svedoči činjenica da je naslikala je 143 slike, od kojih su 55 autoportreti. Imala je buran ljubavni život, ali ubedljivo najveća ljubav njenog života bio je Dijego Rivera, takođe slikar.

Kasnije u životu, lekari su ustanovili da moraju da joj amputiraju nogu, na šta je ona uzvratila: ,,Šta će mi noga, ja imam krila''. Umrla je u 47. godini života.

U Institutu Servantes se organizovao razgovor sa ilustratorkom i autorkom knjige: Frida Kalo. Jedna biografija.

Ovo je bila jedinstvena prilika da čujem iz prve ruke šta ova zanimljiva mlada žena ima da poruči posetiocima. Pošto je Marija Hese španska umetnica, duplo sam se radovala prisustvu ovom događaju. U ove svrhe, Institut je obezbedio svim posetiocima koji ne govore španski da slušaju direktan prevod na srpski jezik. U razgovoru su učestvovale Marija Hese, autorka knjige, Jelena Stevanović (iz izdavačke kuće DIBIDUS koja je prevela knjigu na srpski) i naša umetnica Di Ujdi, za koju ranije nisam čula ali ispostavilo se da je jedna totalno prijatna, opuštena i simpatična osoba. Takođe i ona priča španski.

Tema razgovora: Šaputanja i predrasude - žene i kreativnost

Uživala sam u ovom razgovoru, a potom je usledilo otvaranje izložbe...

Zanimljiva činjenica, koja je meni posebno draga, jeste da sam prva kročila na izložbu kada su se vrata otvorila. Prosto sam smatrala to privilegijom i osetila se prelepo u tom trenutku. ☺

Koliko prostorija sa belim zidovima i izloženim eksponatima (u ovom slučaju ilustracijama) može da izgleda živopisno? Ne baš previše, složićete se. 

E pa, tu sam da tvrdim suprotno. Toliko me boja zapljusnulo, fotografija koje čekaju da dođem do njih i osmotrim ih što bolje. Kako uvek radim sve naopako, išla sam s kraja izložbe ka početku. Često to radim, dobijem skroz drugačiji utisak.

Za Fridu sam saznala prošle ili pretprošle godine, više se ne sećam na koji način. Znam samo da je mnogo gotivim u smislu njenog stvaralaštva, ali i autentičnog izgleda, upečatljivog lica i šarenolikih boja i dezena koje je nosila. Kad pomislim na nju, u glavi mi se stvori slika nje sa rozim cvećem na glavi, čupavim obrvama i zagonetnog pogleda.

Mislim da ono što je čini poznatom i toliko godina nakon smrti je broj žena koji se poistovećuje s njom, u bilo kom segmentu njenih emocija i života. Znamo da su žene jaka bića, koja su u stanju da podnesu mnogo više nego što bi se možda očekivalo. Baš takva je bila Frida. Baš takva je svaka žena na ovom svetu. Baš takva si i ti. :)

Poznato je da ju je muž Dijego često varao, čak je to učinio i sa njenom sestrom. Svi ti događaji ostavili su traga na njoj, tako da je i ona odlučila da će raditi isto što i on. Imala je afere sa muškarcima, ali i sa ženama, no ipak je Dijego Rivera ostao najveća ljubav njenog života. 

Poznato ime s kojim je takođe imala vezu jeste Lav Trocki, ruski političar.

,,Želela je mnogo za sebe. Uvek se plašila da će joj nečeg manjkati da ostvari svoj cilj. Ili svoje ciljeve. Manjak samopouzdanja, hrabrosti, odvažnosti. Šta ako je bude sputalo nešto čemu neće znati da se suprotstavi?

Šarm ovog kafića leži u opuštenosti ambijenta i atmosfere, smirujućoj roze boji i ukusnim kolačima koje imate na vidiku. Biću iskrena u ovom ,,izveštaju'' i reći da kafa nije ono što me najviše oduševilo u ovom kafiću. Čim su mi prilike sa zidova skrenule pažnju, znala sam da ću morati kad-tad da obiđem ovo mesto. I to kad-tad došlo je vrlo brzo: kroz par minuta.

Složićete se, Don Juan ima neku posebnu čar. Da li je to zbog opuštenosti kojom odiše, šolja okačenih o zid, koje mirno vise, kao da je to najprirodnije stanje na svetu u životu jedne šolje. Ili ove predivne police ukrašene neodoljivim detaljima.

Za kolače ne mogu da garantujem jer nisam probala, ali ne sumnjam da su odlični (probala je moja drugarica!). Lokacija je poprilično pristupačna, nalazi se u ulici tačno naspram crkve Svetog Marka, u Resavskoj 11.

Dok gledam ovu sliku, zamišljam u glavi scenu i lako mogu da poverujem svojim mislima da je ovo neki pariski kafić, gde ljudi odlaze da popiju prvu jutarnju kafu, pročitaju novine, zabeleže nešto u svoj notes. Jednostavno, uživaju sami sa sobom u vremenom izdvojenom za beg od svakodnevice koja ih čeka. A Francuzi zaista umeju da uživaju u životu, na različite načine. Recimo da je ova scena jedan od njih.

Pošto ja ne bih bila ja, Danijela ne bi bila Danijela, da ne slika(m) usput razne građevine i prizore koji mi se učine slikljivim. (Da li uopšte ovaj izraz postoji?) Nemojmo lagati - arhitektura Beograda je jedna velika mozaična struktura koja se malo po malo otkriva svakim vašim korakom.

Naziv kafića: Don Juan

Adresa: Resavska 11

Cene: uobičajene (kapućino 150, espreso 120 dinara, ceđena narandža 250 ; kolači 270 RSD)

Osoblje: ljubazno i srdačno

Enterijer: presladak! (kako drugačije da opišem? ma vidite već i sami!)