Prolećna renesansa duha

/ 21:00


Prolećnom renesansom duha nazvala sam odmor u aprilu. Odmor, u smislu prolećnog raspusta. Ali pošto volim da ulepšavam (Jana, drugarica: ,,Danijelu gde god da odvedeš ona će da vidi neku lepotu, evo ona u ovoj čaši od plazma šejka vidi lepotu''), smislila sam kreativan naziv. Ili bar ja mislim da je kreativan. Kako god, pošto sam pod utiscima prelepo provedenog vremena, želim da bar delić tog osećanja prenesem na nekog drugog.



Shvatila sam da postoji toliko divnih momenata u životu za koje vredi živeti. Znate ono čuveno pitanje: ,,Koja je poenta života kad ćemo svi da umremo?'' E pa, poenta života je upravo ta – proživeti neopisive trenutke sreće i zahvalnosti pre nego što napustiš ovaj svet. Toliko je lepih stvari na ovom svetu, koje zaslužuju divljenje. I to nisu brzi automobili ili ekskluzivne destinacije. To je više nešto poput dana provedenog na selu, svakodnevice drugih ljudi koja ti je nepoznata ali ipak joj se diviš jer je tako ljudska. Za divljenje je branje cveća i pravljenje venčića, razgovori sa decom i slušanje njihovih međusobnih priča. Divno je fotografisati novom aplikacijom, koja od svega napravi umetnost, a što je najvažnije – prenese duh i emociju trenutka u kom je fotografija nastala. Uživanje je provesti vreme s ljudima do kojih ti je stalo. Ne spavati sama 5 noći za redom. Biti pospana ali s osećajem ušuškanosti i ,,lepe pospanosti''. Sreća je dočekati taj 18. rođendan, proslaviti ga sa društvom u vidu žurke i osećati se dobro u svojoj koži.







Nađite me:
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com
facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07





Prolećnom renesansom duha nazvala sam odmor u aprilu. Odmor, u smislu prolećnog raspusta. Ali pošto volim da ulepšavam (Jana, drugarica: ,,Danijelu gde god da odvedeš ona će da vidi neku lepotu, evo ona u ovoj čaši od plazma šejka vidi lepotu''), smislila sam kreativan naziv. Ili bar ja mislim da je kreativan. Kako god, pošto sam pod utiscima prelepo provedenog vremena, želim da bar delić tog osećanja prenesem na nekog drugog.



Shvatila sam da postoji toliko divnih momenata u životu za koje vredi živeti. Znate ono čuveno pitanje: ,,Koja je poenta života kad ćemo svi da umremo?'' E pa, poenta života je upravo ta – proživeti neopisive trenutke sreće i zahvalnosti pre nego što napustiš ovaj svet. Toliko je lepih stvari na ovom svetu, koje zaslužuju divljenje. I to nisu brzi automobili ili ekskluzivne destinacije. To je više nešto poput dana provedenog na selu, svakodnevice drugih ljudi koja ti je nepoznata ali ipak joj se diviš jer je tako ljudska. Za divljenje je branje cveća i pravljenje venčića, razgovori sa decom i slušanje njihovih međusobnih priča. Divno je fotografisati novom aplikacijom, koja od svega napravi umetnost, a što je najvažnije – prenese duh i emociju trenutka u kom je fotografija nastala. Uživanje je provesti vreme s ljudima do kojih ti je stalo. Ne spavati sama 5 noći za redom. Biti pospana ali s osećajem ušuškanosti i ,,lepe pospanosti''. Sreća je dočekati taj 18. rođendan, proslaviti ga sa društvom u vidu žurke i osećati se dobro u svojoj koži.







Nađite me:
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com
facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07



Continue Reading

Živela mesta sa lepom kafom i još lepšim enterijerom! Primetićete da vam samo takva i predstavljam. ☺ Pored ova dva kvaliteta koje Ministarstvo kafe poseduje, ne mogu a da ne spomenem njegovo krajnje interesantno i autentično ime.


Zanimljive su okolnosti pod kojima sam ,,završila'' na ovom mestu. Naime, instagram stranica @kaficarenje je organizovala giveaway, gde je nagrada bila dve kafe po izboru u Ministarstvu. Kafe. Izvukli su me, javili mi šta i kako, i ostalo je bilo na meni. Da odlučim kad ću da odem i iskoristim svoju kafastu nagradu. :D ☺


Slike su nastale još negde u januaru, tako da to opravdava novogodišnje ukrase. Mesto je ušuškano, mirno, sa dobrom muzikom i opuštenom atmosferom koja vlada. Još ako ste sa kul društvom, ili jednostavno uživate sami sa sobom, čitajući knjigu, novine ili obavljajući nešto na laptopu - nema sumnje, uživaćete.


Mene uvek obore s nogu sitnice koje zapažam na mestima poput ovog, a u Ministarstvu kafe to su fotografije na zidu i upadljiv svetleći znak. I ne znam kako su uvek sreća i slučajnost uvek na mojoj strani, ali često se desi da kada naiđem na mesto koje je vredno da završi u BelgradePlaces rubrici - ono bude (skoro) prazno!


Evo i cena,  rekla bih da su sasvim okej. Kvalitet i ukus kafe su stvarno izvanredni, tako da mislim da vredi svakog dinara. Recimo, u Kafeteriji je kafa 280-340 dinara (čini mi se), mada mislim da je u Ministarstvu kafe lepša.


Još jedan plus za MK je ljubazno i preegotivno osoblje! Devojka mi je izašla u susret kad sam joj objasnila da sam došla da fotkam malo i šank, u tom trenutku je pravila kafu za mušteriju i predložila mi da napravim neki dobar kadar i uslikam tako. ☺


I evo... Ovako je ispao taj kadar na kraju! :)

Naziv kafića: Ministarstvo kafe
Adresa: Strahinjića Bana 72a, Dorćol
Cene: Dodata slika gore; otprilike prosečne
Osoblje: gotivno
Enterijer: interesantan, sa puno zanimljivih detalja

Nađite me:
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com
facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07




Kao što je do sada možda bilo moguće primetiti, volim da istražujem različite događaje i prisustvujem raznim dešavanjima. Često kažem da takve stvari pronađu mene, a ne ja njih. Desi se nešto na internetu i prosto naiđem na tako nešto. Pod ,,tako nešto'' podrazumevam izložbe, projekcije filmova u kafićima, žurke, radionice, panele, diskusije...


Zimske kreativne radionice na fakultetu MEF (Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije) su bile nešto što je obeležilo jedan deo mog zimskog raspusta. Bila sam uzbuđena povodom radionica, jer su kursevi za koje sam se prijavila bili baš ono što će mi biti od koristi.
U ponudi su bili: nemački jezik, italijanski, poslovne veštine, freelancing, javni nastup itd...
Izabrala sam poslovne veštine i freelancing. Znala sam da će mi ove dve radionice koristiti, pa je to dodatno povećalo moju uzbuđenost.
Zbog zimovanja nisam mogla da prisustvujem prvom od tri dana trajanja radionica, ali to nije bilo ništa što u hodu ne može da se pohvata.



Što se tiče samog fakulteta, evo par reči iz mog ugla. MEF je privatni fakultet koji se nalazi na Dorćolu, izgleda jako moderno i savremeno, iznutra je veći nego što deluje spolja. :D Ljudi koje sam imala prilike da upoznam su bili srdačni i trudili se da svakom izađu u susret. Posebno mi se dopala prostorija koju zovu ,,klub'', gde smo odlazili na pauze, grickali perece i pili po čašu soka, usput razmenjivali iskustva i mišljenja.


Freelancing 

Ova radionica je nešto što me oduševilo. Dolazio je predavač Miloš Radovanović, jedan od ajuspešnijih srpskih frilensera koji je bez ikakve zadrške delio sa nama tajne njegovog uspeha, moto kojim se vodi i šta misli o celoj priči frilensinga u Srbiji. Naime, šta je uopšte frilenser? To je zanimanje koje je u svetu dosta popularno, jer, reklo bi se, ima više dobrih nego loših strana. Frilenser je osoba koja radi preko interneta, sama određuje svoje radno vreme – uslov je da završi dat posao do roka koji ima. Sve ostalo nije u rukama poslodavca, već se tiče same organizacije vremena određenog frilensera. Postoje različiti poslovi koji se trenutno traže na ovom internet tržištu, a neka od najpoznatijih su: virtuelni asistent, grafički dizajner, copywriter... Ako vas zanima nešto više o ovim stvarima, izguglajte a možete mi i pisati na mail: girly.world452@gmail.com
Poslednjeg odnosno trećeg dana radionice imali smo malo takmičenje, gde je trebalo da osmislimo projekat i ubedimo investitore da treba da ulože baš u naš projekat.


Poslovne veštine

Ovde smo saznali kako pravilno napisati CV, šta on treba da sadrži, zašto je važno motivaciono pismo... Sve dobijene savete smo primenili u praksi i sastavili svoj CV. Ovo mi je bilo posebno važno jer sada imam gotov CV koji mogu da šaljem onda kada za to bude potrebe. Da, imam 17 godina (uskoro 18) i imam svoj CV. Što više i nije toliko neuobičajena pojava. Omladina runs the world!!!

Devojke sa radionice su mi pokazale kako otprilike treba da izgleda fotografija koja se stavlja u CV. (Naravno, sa sređenijom kosom, ovo je samo grubi primer.)
MONA LIZA osmeh - nezaobilazan :D


Drago mi je što sam učestvovala na ovim događajima, jer sam definitivno naučila sve i svašta novo, što će mi koristiti u daljem poslovnom sazrevanju i pripremanju za poslove, bilo da su virtuelni ili ,,stvarni''.


Nađite me:
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com
facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07





Započela bih priču o čitavom ovom događaju nakon nekoliko osnovnih informacija o Fridi Kalo. Ona je bila meksička slikarka, rođena 1907. godine. Sa samo šest godina obolela je od dečje paralize, zbog čega joj je desna noga bila deformisana u odnosu na levu, odnosno tanja. Nešto što je zaštitni znak nje kao ličnosti jeste bol koji je kroz život naučila da nosi na svojim leđima i u srcu, prihvativši ga kao deo sebe. Njene emocije išle su, reklo bi se, iz krajnosti u krajnost. Ili ekstreman bol, tuga i patnja, ili ogromna ljubav, sreća i ushićenost. Sličnim motivima i idejama obiluju i njene slike. Doživela je saobraćajnu nesreću u 18. godini života, imala 32 operacije nakon toga i vrlo malo izgleda za preživljavanje. Ipak, preživela je ali sve je to imalo svojih posledica. Majka joj je donela četkice i platno, kako bi se Frida spasila od depresije. Jedna od njenih čuvenih rečenica je: ,,Slikam sebe jer sam ja 'predmet' koji najbolje poznajem.''
O tome svedoči činjenica da je naslikala je 143 slike, od kojih su 55 autoportreti. Imala je buran ljubavni život, ali ubedljivo najveća ljubav njenog života bio je Dijego Rivera, takođe slikar.
Kasnije u životu, lekari su ustanovili da moraju da joj amputiraju nogu, na šta je ona uzvratila: ,,Šta će mi noga, ja imam krila''. Umrla je u 47. godini života.


U Institutu Servantes se organizovao razgovor sa ilustratorkom i autorkom knjige: Frida Kalo. Jedna biografija.
Ovo je bila jedinstvena prilika da čujem iz prve ruke šta ova zanimljiva mlada žena ima da poruči posetiocima. Pošto je Marija Hese španska umetnica, duplo sam se radovala prisustvu ovom događaju. U ove svrhe, Institut je obezbedio svim posetiocima koji ne govore španski da slušaju direktan prevod na srpski jezik. U razgovoru su učestvovale Marija Hese, autorka knjige, Jelena Stevanović (iz izdavačke kuće DIBIDUS koja je prevela knjigu na srpski) i naša umetnica Di Ujdi, za koju ranije nisam čula ali ispostavilo se da je jedna totalno prijatna, opuštena i simpatična osoba. Takođe i ona priča španski.
Tema razgovora: Šaputanja i predrasude - žene i kreativnost

Uživala sam u ovom razgovoru, a potom je usledilo otvaranje izložbe...


Zanimljiva činjenica, koja je meni posebno draga, jeste da sam prva kročila na izložbu kada su se vrata otvorila. Prosto sam smatrala to privilegijom i osetila se prelepo u tom trenutku. ☺

Koliko prostorija sa belim zidovima i izloženim eksponatima (u ovom slučaju ilustracijama) može da izgleda živopisno? Ne baš previše, složićete se. 
E pa, tu sam da tvrdim suprotno. Toliko me boja zapljusnulo, fotografija koje čekaju da dođem do njih i osmotrim ih što bolje. Kako uvek radim sve naopako, išla sam s kraja izložbe ka početku. Često to radim, dobijem skroz drugačiji utisak.


Za Fridu sam saznala prošle ili pretprošle godine, više se ne sećam na koji način. Znam samo da je mnogo gotivim u smislu njenog stvaralaštva, ali i autentičnog izgleda, upečatljivog lica i šarenolikih boja i dezena koje je nosila. Kad pomislim na nju, u glavi mi se stvori slika nje sa rozim cvećem na glavi, čupavim obrvama i zagonetnog pogleda.



Mislim da ono što je čini poznatom i toliko godina nakon smrti je broj žena koji se poistovećuje s njom, u bilo kom segmentu njenih emocija i života. Znamo da su žene jaka bića, koja su u stanju da podnesu mnogo više nego što bi se možda očekivalo. Baš takva je bila Frida. Baš takva je svaka žena na ovom svetu. Baš takva si i ti. :)



Poznato je da ju je muž Dijego često varao, čak je to učinio i sa njenom sestrom. Svi ti događaji ostavili su traga na njoj, tako da je i ona odlučila da će raditi isto što i on. Imala je afere sa muškarcima, ali i sa ženama, no ipak je Dijego Rivera ostao najveća ljubav njenog života. 
Poznato ime s kojim je takođe imala vezu jeste Lav Trocki, ruski političar.



,,Želela je mnogo za sebe. Uvek se plašila da će joj nečeg manjkati da ostvari svoj cilj. Ili svoje ciljeve. Manjak samopouzdanja, hrabrosti, odvažnosti. Šta ako je bude sputalo nešto čemu neće znati da se suprotstavi?

Čekaj; odakle te misli? Zašto ne razmišlja kao da će uspeti u onome što naumi? Čemu nesigurnost?

Uspećeš, samo se trudi. Jeste kliše, ali ne postoji trud koji se nije isplatio kad-tad.

Nećeš izneveriti tu devojčicu u sebi, ne boj se. Ispunićeš joj snove.''

(tekst by me, inspirisan upravo ovom ilustracijom)


Kao vrhunac čitave ove priče, bilo je to što sam konačno odlučila da kupim ovu knjigu i dođem na potpisivanje. 


Redovi su bili poprilični, ali uspela sam da završim za oko pola sata. Sada imam i knjigu koju sam duže vreme želela (još od Sajma knjiga kad sam je videla - zaljubila sam se), a uz to i potpis autorke! :)

Želim vam da nikad ne prestanete da sanjate, borite se za ono što želite i čitate knjige. :)
Skromne tri želje, iako nije Nova godina niti rođendan. Samo, eto tako, želim vam to! <3

Preporučujem vam da odgledate najnoviju epizodu Talije (internet emisija koju volim da pratim), upravo je Frida inspiracija. Voditeljka je razgovarala sa glumicom koja u pozorištu Madlenijanum glumi Fridu Kalo u istoimenoj predstavi. Da ne dužim više, prepustite se čarima: link ovde

Nađite me:
instagram @blog.girly.world (moj ,,lični'' --> @kompletan.andjeo)
mail: girly.world452@gmail.com
facebook: https://www.facebook.com/girlyworld07




Izložba je otvorena do kraja marta u Institutu Servantes, u Knez Mihailovoj ulici. 
Ulaz je besplatan, tako da izvolite. 
Preporučujem vam da se na par minuta prepustite ovim divnim ilustracijama. Nećete se pokajati. ☺





Šarm ovog kafića leži u opuštenosti ambijenta i atmosfere, smirujućoj roze boji i ukusnim kolačima koje imate na vidiku. Biću iskrena u ovom ,,izveštaju'' i reći da kafa nije ono što me najviše oduševilo u ovom kafiću. Čim su mi prilike sa zidova skrenule pažnju, znala sam da ću morati kad-tad da obiđem ovo mesto. I to kad-tad došlo je vrlo brzo: kroz par minuta.




Složićete se, Don Juan ima neku posebnu čar. Da li je to zbog opuštenosti kojom odiše, šolja okačenih o zid, koje mirno vise, kao da je to najprirodnije stanje na svetu u životu jedne šolje. Ili ove predivne police ukrašene neodoljivim detaljima.




Za kolače ne mogu da garantujem jer nisam probala, ali ne sumnjam da su odlični (probala je moja drugarica!). Lokacija je poprilično pristupačna, nalazi se u ulici tačno naspram crkve Svetog Marka, u Resavskoj 11.


Dok gledam ovu sliku, zamišljam u glavi scenu i lako mogu da poverujem svojim mislima da je ovo neki pariski kafić, gde ljudi odlaze da popiju prvu jutarnju kafu, pročitaju novine, zabeleže nešto u svoj notes. Jednostavno, uživaju sami sa sobom u vremenom izdvojenom za beg od svakodnevice koja ih čeka. A Francuzi zaista umeju da uživaju u životu, na različite načine. Recimo da je ova scena jedan od njih.



Pošto ja ne bih bila ja, Danijela ne bi bila Danijela, da ne slika(m) usput razne građevine i prizore koji mi se učine slikljivim. (Da li uopšte ovaj izraz postoji?) Nemojmo lagati - arhitektura Beograda je jedna velika mozaična struktura koja se malo po malo otkriva svakim vašim korakom.


Naziv kafića: Don Juan
Adresa: Resavska 11
Cene: uobičajene (kapućino 150, espreso 120 dinara, ceđena narandža 250 ; kolači 270 RSD)
Osoblje: ljubazno i srdačno
Enterijer: presladak! (kako drugačije da opišem? ma vidite već i sami!)


Ed Sheeran - Nancy Mulligan


Ova pesma me čini tako srećnom! Umreću od njene jednostavnosti i divnoće, spoj je nečeg prelepog. Asocira me na put u Italiju, slušalicu u jednom uhu i gledanje kroz prozor, u prostranstva italijanske države. Vezuje me za vrelu paru koja izbija pod pritiskom iz kupatila, pevuškanje pesme pod tušem. I na sve prelepe trenutke koje smo rezervisali za noći u hotelu.

Samo obratite pažnju na ove jednostavne, lako razumljive stihove, koji su istovremeno predivni i nose jaku poruku:


I was twenty-four years old
When I met the woman I would call my own
Twenty-two grand kids now growing old


On the summer day when I proposed
I made that wedding ring from dentist gold

And I asked her father, but her daddy said, "No
You can't marry my daughter"


She and I went on the run

Don't care about religion
I'm gonna marry the woman I love

She was Nancy Mulligan
And I was William Sheeran
She took my name and then we were one

Never had I seen such beauty before
The moment that I saw her
Nancy was my yellow rose (predstavljala mu je i najboljeg prijatelja, jer žuta ruža, pored ljubomore, simbolizuje i prijateljstvo)
And we got married wearing borrowed clothes

Over sixty years I've been loving her
Now we're sat by the fire in our old armchairs
You know Nancy, I adore ya



Recite da ne odiše nekom neopisivom prelepošću? :) 
Znate one pesme koje ne čujete neko vreme, i onda nekako naletite na njih i obradujete im se, a one vam vrate sve uspomene i osećanja koja sa sobom nose?
Ova pesma je za mene jedna takva.

Da li kod vas postoje slične?


Ljubavi iz prošlosti su nešto što me oduvek fasciniralo, možda je to jedan od razloga zbog kog sam oduševljena ovim malim umetničkim delom.