Blog smatram mestom gde mogu da otvorim dušu, bez straha da će me neko osuđivati. Iako za moj blog znaju mnoge osobe iz moje okoline, mada isključivo one koje su mi važne, nije me strah da napišem ovde šta god želim jer oni, donekle, sve iz mog života već znaju.
Znate da dosta jutubera svakodnevno kači takozvane vlogove na svoj yt kanal. Zanimljivo je zaviriti u nečiji život, pa makar i kroz kratki video koji oni objave. Priznajte, volite da s vremena na vreme odgledate po koji vlog! :)
E, tako sad ja mislim da ćete vi na neki način zaviriti u moj život.


Ovih dana sam primetila da se drugačije ponašam. Ne drugačije u smislu da se svađam sa drugaricama i porodicom, već drugačije u smislu da sam se... zaljubila. ☺
Imala sam potrebu da to podelim na svom blogu jer se tako osećam rasterećeno.
Sigurna sam da ste čuli onu rečenicu da se zaljubite kad se najmanje nadate, u osobu u koju ste najmanje očekivali. Potpuno se slažem s tim.
Meni se to desilo nekako naglo i nisam ni sama bila svesna da se zaljubljujem.
Instagram i tumblr svakodnevno preplavljujem romantičnim slikama. Slušam romantične pesme, s vremena na vreme se uhvatim olovke pa napišem neke stihove iz pesme, ili sama smislim svoju priču. Napišem na papir kako ja zamišljam sebe pored te osobe. Napišem kako se osećam kad je on tu.
Ne znam, jako je lep osećaj. Mada, moramo biti svesni toga da, kada nekome priznate svoja osećanja, isto je kao kad biste mu dali nož i verovali da vas neće ubosti. Hmmm, ovo previše morbidno zvuči. Tipična su za mene čudna poređenja. Nego, da se vratim na poentu. Ono što sam htela reći je to da, kad priznate da ste zaljubljeni, morate znati da će vam se možda desiti da ćete patiti. Da vam ta ljubav neće biti uzvraćena. Često se to dešava.
Ima jedan jako lep citat iz filma Krive su zvezde, a on glasi ovako: ,,Ne možeš da biraš da li ćeš biti povređen, ali možeš da izabereš osobu kojoj ćeš dopustiti da te povredi''.
Meni tako ponekad dođu dani kad se smorim zbog ljubavi, bez nekog posebnog razloga, jednostavno sebi utuvim u glavu da mu se ne sviđam. Valjda su to sve normalne faze kroz koje svako prođe.

Možda neko od vas nikada nije bio zaljubljen. Ne zna kakav je to osećaj. Ne zna kako da prepozna da li je zaljubljen.
Prvo, da razjasnimo. Postoje 3 stepena, da tako kažem. Prvi je sviđanje. Drugi je zaljubljenost. I treći je kada nekog volite.
Mislim da ovaj treći ,,stepen'' nikada nisam osetila. Mislim da se on doživi jednom u životu, kada sretnete osobu s kojom vam je suđeno da budete. Da, ja stvarno verujem u to. Možda glupo zvuči, ali ja sam velika sanjalica i verujem u ljubav. Ne otvaram dušu svakome, ne mogu pred svakim da pričam otvoreno. Jedan od razloga što mnogo volim Twilight je ta neizmerna ljubav između Bele i Edvarda, kakva se viđa samo u filmovima. Ja bih sve dala da se meni tako nešto desi. Naravno, male su verovatnoće za to, ali ipak... Nije naodmet da se nadam, zar ne? ☺
Biti zaljubljen je u isto vreme i privilegija i kletva. Bukvalno. Ta osoba ima moć da utiče na vaše raspoloženje. U jednom trenutku si srećna, smeješ se, a već u drugom hvataš sebe kako slušaš patetične ljubavne pesme i brišeš suze koje ti klize niz obraze. Teško je kontrolisati se kad si zaljubljen. Teško da je da kažeš sebi: ,,Ma šta te briga, glavu gore!''. Kad si pored te osobe, gledaš je i shvataš koliko imaš sreće što je tu pored tebe. Zamišljaš kako bi izgledala vaša veza. Imaš potrebu da je obasipaš poljupcima, da je grliš i neprestano udišeš njen miris. Ponekad mi se čak dešava da u nekim skroz neočekivanim situacijama, na delić sekunde, osetim njegov parfem. Čak iako u tom trenutku uopšte i nisam mislila na njega, nekako me to podseti i onda krene višečasovno dosađivanje drugaricama, vraćanje filma u glavi na one trenutke provedene s njim...
Možda zvučim patetično, ili će se nekome ovo činiti glupo, ali baš me briga. Ponosna sam na svoja osećanja, i drago mi je što sam zaljubljena. Dobro, ponekad se stvarno smorim i budem tužna, ali to prođe.

To je što sam htela da vam kažem. Osećam se sad nekako rasterećeno i lepo! ☺

Svi znamo da je mala matura (kao i velika) jako bitna prekretnica u životu svakog deteta (da ne kažem osobe). Odlazak iz osnovne škole je svakako nešto kroz šta svako prođe. I takođe, svako iskusi dobre i loše strane osnovne škole. Meni će mojih 8 godina u osnovnoj ostati u lepom sećanju. Matura takođe.

Pre mature, 23. aprila sam bila u Ušću na nekoj mini pripremi za maturu. Dobila sam vaučer od 3000 dinara, savet stiliste, šminkera i frizera. Ako se pitate kako, odakle, zašto? (:D). Saznala sam za tu ,,nagradnu igru'' preko njihovog sajta. Ušla sam da vidim kakva će dešavanja biti tog vikenda u Ušću i videla da poklanjaju gorenavedene stvarčice i odlučila da pošaljem kratak sastav na temu ''Zašto mi je matura bitna'' ili tako nešto. Ne sećam se tačno koji je bio naslov. I tako, ja sam napisala ono što mislim, a dan kasnije stiže mi na mail - Draga Danijela, obaveštavamo te da se nalaziš među 5 dobitnika nagrade. Molimo te da nam potvrdiš svoj dolazak. Sećam se da sam to pročitala na muzičkom i počela da skačem (ocene su već bile zaključene, u učionici je vlada opšta pometnja) i da se radujem.

Ovako je to izgledalo na kraju :)

Meni se krajnji rezultat zaista dopao i znala sam da ću tako slično izgledati na maturi. :)

Iii došlo je vreme za moju prvu saradnju! Bila sam jako uzbuđena kada je devojka sa Fejsbuk stranice Narukvice prijateljstva - Friendship bracelets prihvatila moju ponudu i poslala mi narukvice! :)

P.S. Dugo nije bilo postova zbog ogromne frke oko prijemnog. Uskoro će biti obećani post o mojoj maturi, jer nažalost nisam stigla da napišem ideje za frizuru, odeću i šminku.

Kliknite OVDE kako biste posetili njenu stranicu i malo se bolje upoznali s njenim ručnim radom.

Spremila sam mini intervju sa njom, da biste je bolje upoznali.

1. Za početak, reci nam nešto o sebi.
- Ćao, ja sam Aleksandra, diplomirani saobraćajni inženjer, ljubitelj rokenrola, gitare, pevanja, knjiga, druženja, proleća, dugih šetnji i naravno, izrade svakojakih rukotvorina, između ostalog i nakita. :)

2. Kada si otkrila ljubav prema ručnoj izradi nakita?
- Ljubav prema ručnoj izradi nakita otkrila sam sasvim spontano, tako što me je brat zamolio da mu ispletem narukvicu prijateljstva i obzirom da nisam to nikada ranije radila, potražila sam na internetu kako bih mogla da je napravim i tako je sve krenulo. емотикон smile

3. Kako si došla na ideju da bi tvoj hobi mogao prerasti u nešto više?
- Nakon što sam dobila dosta komplimenata od ljudi koji su imali prilike da vide moj rad, odlučila sam da spojim lepo i korisno i napravim stranicu na fejsbuku na kojoj bih ih izlagala i prodavala.
емотикон smile sve to je išlo sasvim spontano, kao i svaki, početak je bio težak, trebalo je vremena da se čuje za moje narukvice i da ljudi počnu da ih kupuju. Ali strpljenje se isplatilo i eto danas, imam redovne kupce koji jako cene i uživaju u mom radu, što me jako raduje jer je neopisivo lep osećaj znati da ljudi vole nešto što ti stvaraš. емотикон smile
4. Koliko vremena dnevno posvećuješ izradi nakita (narukvica)?
- U zavisnosti od broja narudžbina, od 2 časa pa i do 10 časova. U slučaju da nemam narudžbine koje treba da uradim za taj dan (što je jako retko dešava), iskoristim vreme da napravim neke nove modele i kombinacije boja jer je ideja mnogo a vremena nikada dovoljno, zbog raznih obaveza.
емотикон smile Dešava mi se da potpuno izgubim pojam o vremenu kada pletem narukvice jer uglavnom uz to slušam muziku ili gledam neki film ili seriju. Vreme leti kada radite nešto u čemu uživate. емотикон smile

5. Gde si naučila da ih praviš?
- Naučila sam da ih pravim potpuno samostalno, gledanjem tutorijala na internetu i vežbom.
емотикон smile po prirodi sam perfekcionista i volim da ono što radim bude što je moguće više pedantno i precizno odrađeno, pa tako i nakit koji izrađujem.