Šarm ovog kafića leži u opuštenosti ambijenta i atmosfere, smirujućoj roze boji i ukusnim kolačima koje imate na vidiku. Biću iskrena u ovom ,,izveštaju'' i reći da kafa nije ono što me najviše oduševilo u ovom kafiću. Čim su mi prilike sa zidova skrenule pažnju, znala sam da ću morati kad-tad da obiđem ovo mesto. I to kad-tad došlo je vrlo brzo: kroz par minuta.

Složićete se, Don Juan ima neku posebnu čar. Da li je to zbog opuštenosti kojom odiše, šolja okačenih o zid, koje mirno vise, kao da je to najprirodnije stanje na svetu u životu jedne šolje. Ili ove predivne police ukrašene neodoljivim detaljima.

Za kolače ne mogu da garantujem jer nisam probala, ali ne sumnjam da su odlični (probala je moja drugarica!). Lokacija je poprilično pristupačna, nalazi se u ulici tačno naspram crkve Svetog Marka, u Resavskoj 11.

Dok gledam ovu sliku, zamišljam u glavi scenu i lako mogu da poverujem svojim mislima da je ovo neki pariski kafić, gde ljudi odlaze da popiju prvu jutarnju kafu, pročitaju novine, zabeleže nešto u svoj notes. Jednostavno, uživaju sami sa sobom u vremenom izdvojenom za beg od svakodnevice koja ih čeka. A Francuzi zaista umeju da uživaju u životu, na različite načine. Recimo da je ova scena jedan od njih.

Pošto ja ne bih bila ja, Danijela ne bi bila Danijela, da ne slika(m) usput razne građevine i prizore koji mi se učine slikljivim. (Da li uopšte ovaj izraz postoji?) Nemojmo lagati - arhitektura Beograda je jedna velika mozaična struktura koja se malo po malo otkriva svakim vašim korakom.

Naziv kafića: Don Juan

Adresa: Resavska 11

Cene: uobičajene (kapućino 150, espreso 120 dinara, ceđena narandža 250 ; kolači 270 RSD)

Osoblje: ljubazno i srdačno

Enterijer: presladak! (kako drugačije da opišem? ma vidite već i sami!)